02/19 2009
Хипократова заклетва
Кунем се Аполоном Лекаром и Асклепијем и Хигијом и Панакејом и свим боговима и богињама, које позивам за сведоке, да ћу према својим способностима и расуђивању испунити ову заклетву и овај завет:
Да ћу оног ко ме је научио овој вештини сматрати равним мојим родитељима и да ћу живети у сарадњи са њим и да ћу му, кад му је потребан новац, давати део свог; да ћу његове потомке сматрати равним мојој браћи и сестрама по мушкој линији и да ћу их учити овој вештини – ако желе да је науче – без накнаде и завета, да ћу учења и усмена упутства и сво друго знање пренети мојим синовима и синовима оног ко је поучио мене, и ученицима који су дали овај завет и заклели су се по медицинским правилима – али ником другом.
Применићу мере дијете за добробит болесних према својим способностима и процени, чуваћу их од штете и неправде.
Нећу дати никакав смртоносан лек никоме ко га тражи, нити ћу тако нешто предлагати. Исто тако, нећу ниједној жени дати средство за абортус. У чистоти и светости држаћу мој живот и моју вештину.
Нећу применити нож, чак ни на онима који пате од камена, већ ћу то препустити онима који се тим послом баве.
У коју год кућу да дођем, доћи ћу за добробит болесних, уздржавајући се од сваке намерне неправде, свакаквог лошег понашања, а посебно од сексуалних односа и са женским и са мушким особама, свеједно да ли су слободни или робови.
Шта год да приликом лечења, па чак и по страни од лечења, чујем у погледу живота других људи, а што нипошто не би требало причати, задржаћу за себе, сматрајући да је срамота говорити о таквим стварима.
Ако испуним ову заклетву и не прекршим је, нека ми буде дато да уживам у животу, владам овом вештином, да будем уважен међу људима за сва времена; а ако је прекршим и лажно се закунем, нека ме задеси све супротно од овога.
Кунем се Аполоном Лекаром и Асклепијем и Хигијом и Панакејом и свим боговима и богињама, које позивам за сведоке, да ћу према својим способностима и расуђивању испунити ову заклетву и овај завет:Да ћу оног ко ме је научио овој вештини сматрати равним мојим родитељима и да ћу живети у сарадњи са њим и да ћу му, кад му је потребан новац, давати део свог; да ћу његове потомке сматрати равним мојој браћи и сестрама по мушкој линији и да ћу их учити овој вештини – ако желе да је науче – без накнаде и завета, да ћу учења и усмена упутства и сво друго знање пренети мојим синовима и синовима оног ко је поучио мене, и ученицима који су дали овај завет и заклели су се по медицинским правилима – али ником другом.
Применићу мере дијете за добробит болесних према својим способностима и процени, чуваћу их од штете и неправде.
Нећу дати никакав смртоносан лек никоме ко га тражи, нити ћу тако нешто предлагати. Исто тако, нећу ниједној жени дати средство за абортус. У чистоти и светости држаћу мој живот и моју вештину.
Нећу применити нож, чак ни на онима који пате од камена, већ ћу то препустити онима који се тим послом баве.
У коју год кућу да дођем, доћи ћу за добробит болесних, уздржавајући се од сваке намерне неправде, свакаквог лошег понашања, а посебно од сексуалних односа и са женским и са мушким особама, свеједно да ли су слободни или робови.
Шта год да приликом лечења, па чак и по страни од лечења, чујем у погледу живота других људи, а што нипошто не би требало причати, задржаћу за себе, сматрајући да је срамота говорити о таквим стварима.
Ако испуним ову заклетву и не прекршим је, нека ми буде дато да уживам у животу, владам овом вештином, да будем уважен међу људима за сва времена; а ако је прекршим и лажно се закунем, нека ме задеси све супротно од овога.
