Капитација представља механизам плаћања где лекар или здравствена установа добијају унапред одређени фиксни износ средстава за одређени временски период (месечно, тромесечно, годишње) за сваког пацијента који се регистровао код тог лекара или здравствене установе како би обезбедила пружање свих предвиђених здравствених услуга (на примарном, секундарном или терцијарном нивоу).
Износ новца који се обезбеђује је унапред дефинисан и не зависи од тога које су услуге у том временском периоду пружене. Код овог начина плаћања лекар или здравствена установа сносе значајан ризик, сама здравствена установа на неки начин постаје мало здравствено осигурање. Износ капитације се одређује у односу на очекиване трошкове пружања здравствене заштите.
Количина новца у капитацији може бити фиксна или “прилагођена ризику”. Повећана фиксна количина односи се најчешће на пол, године, хроничне болести и социјални статус.
У нашем систему примарне здравствене заштите (ПЗЗ) донета је одлука о постепеном преласку са финансирања само на основу броја запослених и њихових колективних уговора на плаћање према броју опредељених пацијената према сваком запосленом. На тај начин смањиће се “уравниловка” у којој они који раде примају исто колико и они који не раде или раде мање.
Пројекат Министарства здравља Републике Србије „Подршка примени капитације у примарној здравственој заштити у Србији“ финансира Европска унија. Активности на пројекту започете су у септембру 2007. године и трајаће до средине 2010. године.
Национални партнери пројекта:
- Министарство здравља Републике Србије
- Републички завод за здравствено осигурање Србије
- Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
